-

ДЕЧАК С ФОТОГРАФИЈЕ

 

Онај дечак из Народног фронта

сачуван на полароиду

већ је на мирењу животног конта

када се у једном једином увиду

 

сретну сва искуства и порази.

 

Онај дечак из Раваничке

заустављен на фотографији

не гледа одавно у даљине космичке

јер је свој, свачији и ничији

 

видео зло које нам долази.

Фотограф: Владимир Зубац, 1983.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

БОГАТ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УПОЗНАО СМРТ

-
Слика
Био једном један богати човек, сав је блештао, одећа му је искључиво била од злата, ђердан око врата и да тражиш – богатијег човека ниси могао видети. Тако се богаташ хвалио на улицама те он падне на земљу, касније се пробуди, једва гледа и чуди се: „Како сам ја овде доспео? ”. Гледа мало лево, мало десно и схвати да је у болници, лежао је на неком кревету окружен медицинским сестрама па, гле чуда, он полети и осети да је лак као перо, окрену се и виде себе одозго на кревету, а око њега успаничене медицинске сестре, но њега то није занимало, њега су привлачила једна светлуцава врата у ваздуху. Као да га је нека сила погурала ка тим вратима па он отвори. А унутра, унутра је била једна мрачна соба и у њој нешто – није било ни човек, ни предмет, ни ништа на овом свету, то је просто било Нешто...седело је на столици, гледајући богаташа и рекло: „Дуго сам те чекао”. Не знаше ни богаташ шта је то, само збуњено седе на столицу преко пута и упита „Ко си ти?”. А то нешто му одговара: „Ја сам СМ...
Прикажи све

MILENA ZUBAC: SAMO DA SI TU

-
Слика
Malo je reći da sam mnogo puta slušala ovaj album , upijala njegovu magiju i unikatni pečat koji je baš ovde ostavio Nemanja Nešić.  Slušajući ga jedno vreme neprestano pred noć, dok smo moja sestra i ja bile male, moj prvi utisak o ovom albumu bila mi je neka priča, to jest muzika koja govori priču nečijeg života... Čitala sam tada knjigu, zove se Momo od Mihaela Endea, i kao mala sam Nemanjin album lepo povezala sa tom knjigom, celu atmosferu grada i njegove samoće, i misterije u kojoj ova devojčica Momo živi. Svakako se može primetiti da je Nemanjina muzika veoma uticala na mene.  Iskrena da budem, ja bih rekla da je to jedan od njegovih najboljih i najvrednijih albuma. Bio je tada mlađi nego što je sada, a opet je uspeo da uhvati onaj osećaj koji se samo u mladosti može osetiti. Objedinio je čežnju, svaku detinju emociju, i svakako ljubav, u kojoj sam osetila motiv prolaznosti, i one stare, neostvarene ljubavi, koje i dan-danas dođu u mislima svakog čoveka. Dopala mi...
Прикажи све

РОС ДЕЈЛИ У НОВОМ САДУ

-
Слика
Велика Душа долази у град – рекао сам Пријатељу. – Треба и ти да будеш тамо. Тако осећам. Пријатељ је склопио шаке у знак захвалности, карактеристично се наклонио и одазвао се. Седео је до мене на концерту Роса Дејлија. У њему су се стицала столећа музике, из многих предела света. Зато је истински радостан могао да ми каже – када је трио с Крита почео да свира – Ја ово разумем! Рос Дејли је Човек-Дрво. Древни храст који хода. Келтски друид који је пронашао своју имелу у жени с којом дели ову стварност и ствара музичку нестварност. Она се зове Кели Тома. Помислио сам – како лепе руке има ова насмејана, блага и мирна првосвештеница. Између Дрвета и Имеле, у срцу Човека и Жене, седео је Црни младић који је пружао ритам. Све што су Рос Дејли и Кели Тома на својим архинструментима изазивали, Црни младић је сакупљао сопственим телом и лицем и преводио у ритмове. Музика арапског и византијског памтивека, с гелским и источњачким тренуцима, пулсирала је његовим телом и галванизовала његово лиц...
Прикажи све