ИДЕМО ЋА

-

Идемо ћа, душо моја,

нису нас овде ни хтели.

Тражили су да устанемо

и пре но што смо сели.

 

Небо нам је црно као

више Книна деведесет пете.

Омрачише га ови што

гоне човека, батинају дете.

 

Идемо ћа, добра моја,

зло је исто, друга амбалажа.

Морамо оставити свет

овако тужан, ружан и лажан.

 

Нови Сад, 27. новембар 2025.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

MILENA ZUBAC: SAMO DA SI TU

-
Слика
Malo je reći da sam mnogo puta slušala ovaj album , upijala njegovu magiju i unikatni pečat koji je baš ovde ostavio Nemanja Nešić.  Slušajući ga jedno vreme neprestano pred noć, dok smo moja sestra i ja bile male, moj prvi utisak o ovom albumu bila mi je neka priča, to jest muzika koja govori priču nečijeg života... Čitala sam tada knjigu, zove se Momo od Mihaela Endea, i kao mala sam Nemanjin album lepo povezala sa tom knjigom, celu atmosferu grada i njegove samoće, i misterije u kojoj ova devojčica Momo živi. Svakako se može primetiti da je Nemanjina muzika veoma uticala na mene.  Iskrena da budem, ja bih rekla da je to jedan od njegovih najboljih i najvrednijih albuma. Bio je tada mlađi nego što je sada, a opet je uspeo da uhvati onaj osećaj koji se samo u mladosti može osetiti. Objedinio je čežnju, svaku detinju emociju, i svakako ljubav, u kojoj sam osetila motiv prolaznosti, i one stare, neostvarene ljubavi, koje i dan-danas dođu u mislima svakog čoveka. Dopala mi...
Прикажи све

БОГАТ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УПОЗНАО СМРТ

-
Слика
Био једном један богати човек, сав је блештао, одећа му је искључиво била од злата, ђердан око врата и да тражиш – богатијег човека ниси могао видети. Тако се богаташ хвалио на улицама те он падне на земљу, касније се пробуди, једва гледа и чуди се: „Како сам ја овде доспео? ”. Гледа мало лево, мало десно и схвати да је у болници, лежао је на неком кревету окружен медицинским сестрама па, гле чуда, он полети и осети да је лак као перо, окрену се и виде себе одозго на кревету, а око њега успаничене медицинске сестре, но њега то није занимало, њега су привлачила једна светлуцава врата у ваздуху. Као да га је нека сила погурала ка тим вратима па он отвори. А унутра, унутра је била једна мрачна соба и у њој нешто – није било ни човек, ни предмет, ни ништа на овом свету, то је просто било Нешто...седело је на столици, гледајући богаташа и рекло: „Дуго сам те чекао”. Не знаше ни богаташ шта је то, само збуњено седе на столицу преко пута и упита „Ко си ти?”. А то нешто му одговара: „Ја сам СМ...
Прикажи све

РОС ДЕЈЛИ У НОВОМ САДУ

-
Слика
Велика Душа долази у град – рекао сам Пријатељу. – Треба и ти да будеш тамо. Тако осећам. Пријатељ је склопио шаке у знак захвалности, карактеристично се наклонио и одазвао се. Седео је до мене на концерту Роса Дејлија. У њему су се стицала столећа музике, из многих предела света. Зато је истински радостан могао да ми каже – када је трио с Крита почео да свира – Ја ово разумем! Рос Дејли је Човек-Дрво. Древни храст који хода. Келтски друид који је пронашао своју имелу у жени с којом дели ову стварност и ствара музичку нестварност. Она се зове Кели Тома. Помислио сам – како лепе руке има ова насмејана, блага и мирна првосвештеница. Између Дрвета и Имеле, у срцу Човека и Жене, седео је Црни младић који је пружао ритам. Све што су Рос Дејли и Кели Тома на својим архинструментима изазивали, Црни младић је сакупљао сопственим телом и лицем и преводио у ритмове. Музика арапског и византијског памтивека, с гелским и источњачким тренуцима, пулсирала је његовим телом и галванизовала његово лиц...
Прикажи све