НЕДОСТАЈАТИ
– Тата... мени ће бити јако жао када умремо. – Зашто, Нено? То није ништа страшно. То је као кад се селиш. – Тата... где живи велики чаробњак – Бог? – Он је свуда. – Мора имати неку кућу, тата... – Цео свет му је кућа. – А кад умрем, да ли ћу моћи да понесем своје играчке? – Неће ти требати, Нено. – А је ли Ивица понео своје ствари када је умро? – Нису му требале. Понео је само љубав. – А хоћу ли га срести кад умрем? – То би било лепо, Нено. Можда ћеш га срести. – Рећи ћу му: Ивице, јако си ми недостајао. И загрлићу га. Хоће ли он загрлити мене? – Хоће. Рећи ће ти: Мишу Мали, и ти си мени недостајала... ( Резервна култура , Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2016)