КУЛТУРНИ ХЕРОЈИ ЗАЈЕДНИЦЕ ИЛИ БРАТСТВО СВЕТОГ ЈАКОВА
Кад је Америка у културном смислу била најјача, била је у стању да у суштини антиамеричке критике спроведене кроз популарну културу претвори у властито оружје. Најбољи амерички жанровски филмови прошлог века то по правилу потврђују. Има тога, међутим, и у популарној музици. Кад су на албуму „The Joshua Tree“ чланови групе U2 мешали фасцинацију америчким крајолицима, са критиком америчке спољне политике, до публике је углавном стизао овај први утисак. На том албуму је и песма о „брду на којем расте једне дрво“ („One Tree Hill“) у којој се каже како је неко чије презиме Боно изговара као „Џера“ певао и како је његова песма била оружје у рукама љубави и како сви ми чујемо како његова крв још вришти са натопљене земље. Није тад било интернета, био сам клинац и нисам знао ко је био „Џера“. Прошле су године док нисам схватио да је Боно мислио на Виктора Хару (Victor Jara), чилеанског песника, кантаутора, позоришног режисера који је после Пиночевог пуча против Салвадора Аљендеа мучки убијен. ...