ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО И ВЕШТИНА ИМЕНОВАЊА СТВАРИ
Могло би се – а биће да нико о томе није још прибележио мисао – писати о једном необичном квалитету Шарлових песама. Ово интернационално име припада песнику Горану Лабудовићу, а несвакидашња вредност јесте у спрези његових наслова с телом његових песама. Помислиће свет да је именовање један подразумеван и не нарочито тежак поступак за човека од поезије. Међутим, много је стихотворних стваралаца који би посведочили да изналажење идеалне кровне шифре за песму није једноставан посао. А мало је оних који од тога начине вештину такву да постану сасвим дистинктивни у односу на њихово лирско братство и сестринство. Наслов у појединим Шарловим песмама толико происходи из целине стихова – не само као преслик кључних речи односно као компримација теме, доминантног мотива или осећања – да би песма лишена тог наслова могла да се учини обезглављеном. Поготово када се у наслову, попут оног Планета се наместила на угао пролећа , деси незаборавна песничка слика која намах увуче читаоца да се наглавач...