МАЛА ФЕА
Соња Шешлија имала је деветнаест када је дошла у Пркос Друмски. Знао сам је од њеног првог дана на овом планету. Виђао сам је на дечјим рођенданима и гледао је како расте у лепоту житне косе, светле пути и гримизних образа. Била ми је млађа посестрима и достојна стваралачка партнерка. Писала је осећајне, питоме и сензуалне песме. Пратила се на акустичној гитари и певала их етеричним гласом који је у имагинацији уха лако могао да се надвије над здравим гелским долинама и поноситим кастелима на узвисинама. Њен глас био је калибриран за амфитеатре и сакралне просторе, црквице и храмове, ма које вероисповести. Захтевао је апсолутну тишину и пажњу. У седам година, колико је Соња Шешлија остала у Пркосу Друмском, тај састав ниједном није наступао на сакралним местима. Њен јединствени глас ретко је на концертима зазвонио онако како може. Често публика није долазила да обавезно слуша, него да необавезно разговара уз пиће. Није било могуће спиритуално повезивање с телом и душом песм...