СНОВИ ХЕЛЕН КЕЛЕР (Резервна култура)
Седим с Николом Нешковићем, мојим одметничким пријатељем и исповедником. Он је кантауторски геније. Ништа мање. Прослављамо рођендане његовим близанкама и причамо о „ Резервној култури ” . Зато је исповедник. Чује нешто што други не може. При том је Никола теолог и вероучитељ. Квалификован је за исповедника. Никола је налик канадском дрвосечи с душом јагњета. Добри брадати горостас који децу у школи учи изворном хришћанству, личним примером и псалмичном песмом уз гитару. Упоредо проучава грађанско васпитање, па деци прави мостове од једног учења до другог. Не одваја се од каиша с масивном копчом на којој је индијански поглавица раширених руку. Каиш му је, као и каподастер за гитару, поклонио Јасканац Иван Шкрабе. На заједничким наступима, Иван није могао да га слуша како непрестано, између својих неприкосновених песама, на гитарски врат заврће јефтино чудо које је шкрипало и стењало попут средњовековне справе за мучење. Шкрабе је ту Николину справицу звао инквизицијским каподастеро...