MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Кад погледаш неке јунаке свог детињства, можда ћеш видети да мало чега јуначког данас има у њима.   Јучерашње истине често буду данашње заблуде и гориво за сутрашњицу која неће бити наклоњена нашој деци.   Али бреме тих јунака тешко је ‒ у животу ван Завета поваздан певати и забављати гладне, жедне и жељне. Не суди, не осуди, немој бити груб   и пази да не постанеш нечијем детињству погрешан херој и сам.

Стигла је после Звездобројаца у овај народ којем је постало немогуће да сам себе распозна и прихвати једнодушност своју. Чуварка сећања на идворског пастира и смиљанског громовника, она је брижна српска мајка са општом неисплаканом сузом. Предана до кости, разбистрава, надахњује и пробуђује. Из дана у ноћ, из ноћи у тамнију ноћ. И када се уморе њене земаљске ноге, знак је да ће ослободити заветна крила која је по доласку овамо затајила.   И да ћемо на њима или под њима, бедем од црног тренутка у којем заточени векујемо, сви заједно моћи да прелетимо.   12. децембра 2021. Александра Нинковић Ташић (Грађанско новинарство)

  Можеш да ме слушаш а не мораш моје је место припало претечама   Нагледао сам се комараца који када су сами пред огледалом постану змајеви па рашире крила и сукну ватру на другога који је опет сам негде пред својим сокоћалом а како су ти комарци сигурни у своју змајску величину и страшни и неупоредиво умни где би им био крај да нису оно што јесу а неће да буду   Нагледао сам се и кокоши које када никога нема у близини постану орлови краљеви неба кадри да виде што смртник спазити не може јер нема очи попут орла и ћорав је баш као кока а како су те кокоши уверене у своју орловску природу моћне и величанствене птице где би им био крај да нису оно што јесу а неће да буду   Тек да су комарци икада срели змаја а кокоши краљевског орла ту би заиста био крај њиховој несумњивој важности   Ја сам у младости видео и једног и другог али не причам унаоколо само кажем да стварно постоје и да је...