АРХАНГЕЛИ

За некога,

само травњак,

један скроман тлоцрт,

разбацани опиљци двора,

као убога успомена

на урушено царство

и погрешне тонове

превеликог сна

за тако мали народ,

ма како био сањању склон.

За мене,

посвећени простор земље

на коју увек желим да легнем,

не бих ли целим телом

прочитао све што си босонога уписала,

промичући

између ћутљивих камених чувара

нашег рањеног памћења.