MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Срце своју мапу има, нешто тражи – њему све, мало шта га још занима, само мапом води се.   А кад стигне куд је пошло, оно цело постаје, до другог је срца дошло, сад куцају удвоје. за Милену  

„Када умреш, запамти, нећеш бити то ” , изговорила си ми са шест година и упозорила ме да се не везујем за своју музику, своје стихове и свој лик.   „Не знаш ти шта сам ја све радила у животу ” , умеш да ми кажеш када те питам откуд ти знања којима располажеш.   „Не суди о мени према мојој величини ” , хоћеш да весело додаш на све.   И да се увек, једнако, насмејеш, као да се добро забављаш у сваком тренутку нашег заједничког времена.   Тек, највише волим када ми дошапнеш просто: „Недостајао си ми. ” за Меј 30.1.2025. Нови Сад Фотограф: Јован Богдановић

Miloš Zubac dobitnik nagrade „Rade Tomić”: „Pesnik potvrđuje svoje majstorsko pismo, da živi za poeziju, i da joj se neporecivo raduje” Dobitnik nagrade  „RADE TOMIĆ”  za 2025. godinu je  Miloš Zubac , pesnik iz Novog Sada, odlučio je žiri u sastavu Obren Ristić, Gordana Boranijašević i Goran Labudović Šarlo. Nagrada se dodeljuje za najbolji poetski prilog u časopisu „Istok” iz Knjaževca za 2024. godinu. Miloš Zubac dosledno, inteligentno i taktilno peva o čoveku i pobratimstvu lica u svemiru, po čemu je poznat u svim zemljama regiona. Liričnost u kojoj nalazimo sve ono što poezija zaista jeste, ugaoni kamen naših duša pred istorijom, sobom i vremenom koje dolazi: „Suznim kanalom otiče sveta reka tvoga oka, iz koje neće izaći isti čovek”, kaže se u pesmi Krštenje. Na tragu Radeta Tomića, ponajpre iz knjige „Za sutra uveče”, čime Zubac potvrđuje svoje majstorsko pismo, da živi za poeziju, i da joj se neporecivo raduje, kaže se u saopštenju žirija. Izvor: PRESS Foto: ...

Последњи пут сам га видео на испраћају другог чаробњака, мајстора тајних веза. Био је од оних што се стихом дају без кусура, а излаз из овог космичког среза   тражио је још тада, тужан и свега сит. Научио ме је да човек мора оздравити од себе, поготово онај што увезује сваку животну нит у песму која ословљава и мене и тебе   и да неко целу своју добробит жртвом принесе на олтар заједничких шифри, за време у којем га неће бити.   С руком у џепу, замакао иза завесе, уморан и одавно спреман за звездани дремеж, претворен у реч која нас чува и штити. Фотограф: Зоран Трбовић