ПТИЦЕ
Прођете ли каквим парком или улицом у којој има дрвећа, чућете сасвим извесно песму птица. Песма је готово увек ту, али је човек, занет свагдањим бригама и мислима, не региструје. Понекад, међутим, освести да птице певају. И то како певају. Испрва, чује један глас, потом разазнаје и друге гласове. И схвата да је та песма нарочита и да не припада само једној птици, него целом колективу птица. Птица не размишља о својој пролазности. Не брине бриге. Она од Искона пева зато што јој је то део њене суштине. И кроз њено певање, природа се јавља и говори нам свакодневно – све ће бити у реду. Прођете ли истим парком или улицом у неки други дан, или у неку другу годину, опет ћете чути препознатљиву песму, али то неће бити иста птица. Птица коју сте први пут чули је одлетела или се можда и завршио њен живот на земљи. Али мислићете да је то иста она песма која увек има свој унутрашњи разлог, своју сврху и непотрошиву вредност. У тој песми птица, која се увек понавља – учитан је смисао духов...