Национализам је као холестерол. Постоји добар и лош. Потребан и сувишан. Не ваља када га уопште нема, још мање ваља када ге превише има. Здрав национализам подразумева препознавање и поштовање заједничких карактеристика, усвајање вредности културне баштине и разумевање наслеђених симболичких структура у трајању народа као заједнице. Прихватање колективне судбине и значаја свог појединачног места унутар те судбине. Схватање личне сврхе у континуитету постојања једног народа, као бескрајног низа појединачних искустава и проживљених живота. Човек може постати наднационалан, али је за то неопходно да прво буде националан. Не може се превазићи нешто што се није прво исправно и до краја формирало. Онај који бежи од здравог национализма не може никада постати наднационалан. Остаће поднационалан, ускраћен за унутрашње развојне ресурсе који постају доступни свесним учествовањем у заједници и упознавањем с њеним културним богатством, с њеним историјским узлетима и осекама, с врховима и понорима...
