MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

U meni se neprestano otvaraju nove daljine. Ne vidim njihove ivice. Što se više odmećem da ih upoznam, veća ću prostranstva unatrag morati da prevalim, ne bismo li se opet sreli. A znaš da imam srce psa. Odabraću jednako da ti se vratim. Makar između mojega i tvojega sveta okopnio poput promrzlog francuskog vojnika na zimskom putu iz pustih ruskih nedara.