MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Brat moj Milan ponovo snatri. Zagledan u nepoznati svet iza horizonta mogućih stvari, traži polja bezuslovne dobrote i bezrazložne radosti. Budan a dobro odmakao iz školjke budnosti. Stari šinobus vozi ga u san boje lavande. Jedini ume da ga odvede tako daleko. I jedini ume da ga vrati.

Za ove nesigurne što su kristalisali ličnu osetljivost, život počinje kada po izboru prestanu da budu ranjivi. Za ove presigurne što su okamenili znanje i snagu, kada dopuste sebi da postanu lomni.

Rodićeš se kao čovek na dobroj zemlji i usnićeš san. San će ti čuvati kedrovi. Šaputaće hlorofil o tvojoj prvoj želji. Ja ću biti u drvoredu.