MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

Na kraju pitaće nas samo koliko smo voleli i jesmo li voleli uopšte Neće biti namirivanja Neko je već platio sve dugove za nas I dva će nova cveta svejedno pozdraviti Sunce Po nama će ih zvati

Kada ode neko koga voliš oprosti se kao čovek Blagoslovi život i ne vezuj tugom Dobar je rastanak jedini zalog budućih sretanja Nemoj žaliti sebe Svaki je odlazak prilika za nečiji procvat

Svest o tome da ću jednom odbaciti ovo toplo telo koje tako volim da prislonim uz tvoje, izaziva bolno stezanje, ne unutra, nego upravo spolja, ne onde gde hipotetički boravi duša čoveka, nego onde gde je čovek samo mali deo njen.