MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

                              На обали језера из твојих снова и даље стоје две малене цркве Невине си очи дао белој крошњи Постао си дрво између два крста Ниси ли и сам прегазио воду чувајући пламен мартирове свеће И данас се земља која те  порекла зачуђена купа у сребрној киши једне твоје сузе племенити мештре 2004.

Национализам је као холестерол. Постоји добар и лош. Потребан и сувишан. Не ваља када га уопште нема, још мање ваља када ге превише има. Здрав национализам подразумева препознавање и поштовање заједничких карактеристика, усвајање вредности културне баштине и разумевање наслеђених симболичких структура у трајању народа као заједнице. Прихватање колективне судбине и значаја свог појединачног места унутар те судбине. Схватање личне сврхе у континуитету постојања једног народа, као бескрајног низа појединачних искустава и проживљених живота. Човек може постати наднационалан, али је за то неопходно да прво буде националан. Не може се превазићи нешто што се није прво исправно и до краја формирало. Онај који бежи од здравог национализма не може никада постати наднационалан. Остаће поднационалан, ускраћен за унутрашње развојне ресурсе који постају доступни свесним учествовањем у заједници и упознавањем с њеним културним богатством, с њеним историјским узлетима и осекама, с врховима и понорима...

  S dečjeg igrališta, kroz gole krošnje, vidim oca na malom balkonu vremešne limanske zgrade. Stariji je od zgrade. Ne gleda dole, niti diže pogled. Posmatra ono što je između. Obojica delimo cigaretu s vetrom. Naša budućnost udobno raspoređena na dve ljuljaške.

Шта год било исправно односно погрешно у погледу завађене, делимично признат e државе Косово, континуирани недостатак споразумног решења оставио је отворену рану на колективној свести српског народа. То је дало горива за националистичку ватру у Србији, али је истовремено изазвало бол у срцу мирољубиве побожне православне већине. Косово има огроман историјски значај за Србију и богато је пределима, споменицима, црквама и манастирима од велике културне вредности. Чак и данас, српска културна баштина под заштитом Унеска угрожена је због етничких тензија које се не смирују. На крају, нека од ових места била би ходочасничка одредишта, када би Срби уопште могли тамо да оду. То да ће српски кантаутор МИЛОШ ЗУБАЦ поклонити своју пажњу Косову и Метохији, будући да је тај простор још везан за Србију, вероватно је било неизбежно. Његов претходни албум из 2019. године, Манастири * * * * и сарадња с Миланом Кораћем на албуму Сербиа      * * * * , били су деликатно к...

Дотакни последњи угао претачући свагдању ватру у коначно одсуство боја. И понуди оно што јеси: тек, сваком ћеш познатом двојству нечујно спознати међе. И дисаће средиште твоје, док прохладно језеро Луне                            буде рађало дан… 1999.