MILOŠ ZUBAC / МИЛОШ ЗУБАЦ

U meni se neprestano otvaraju nove daljine. Ne vidim njihove ivice. Što se više odmećem da ih upoznam, veća ću prostranstva unatrag morati da prevalim, ne bismo li se opet sreli. A znaš da imam srce psa. Odabraću jednako da ti se vratim. Makar između mojega i tvojega sveta okopnio poput promrzlog francuskog vojnika na zimskom putu iz pustih ruskih nedara.

Miloše, slušao sam i spremam se da krenem iz početka, i to sve albume i sve pesme. Pročitao sam onaj odličan tekst o vama. To je neki kompetentan, misleći i pismen čovek. Dobra stvar. Duboko i nepregledno po značenju. Obnova poetskog osećanja. Dis, Bojić, Stanesku – Serbia, manastiri – sve moje teme. Čista reanimacija. Osim toga, za mene je vrlo uzbudljiva ta obnova Životnog toka: Pesme i muzika Miloša Zubca, sina mog vrlog prijatelja Pere Zubca! I dalje: pesme i muzika mog sina, Ranka Damjanovića. (Pogledaj kad uzmogneš njegovu muziku za decu, i njegove balade, a ja ću ti poslati njegove zbirke). U toku sam sa tvojim radom. Disertaciju nisam pročitao celu, znaš, zbog očiju, ali sam je pregledao, jer su mi te teme poznate. Tvoju pesničku knjigu znam vrlo dobro. Tačno sam napisao ono za tu tvoju novu zbirku. A muziku-poeziju hoću još da promislim. Ima tu još nešto iza onoga što sada mislim, da je izvrsno, odnosno, sugestivno, sadržajno, upečatljivo, doživljeno. Nije to samo stvar knj...

Pepelnih ramena, osmehom            ovijen, sjahao je, spreman, za darove mnoge da   umnoži sebe. I ljudi već mu hrle, ispruženih   ruku, ponešto da prime, ponešto da daju    ‒ unutarnji zazvon, smiraj ili seme. Da je Svetlu srodan, ne bi crnom svećom   gorela mu duša. Preprodavac sumnje. Trgovac prazninom. 1999.

Najnovije izdanje srpskog kantautora MILOŠA ZUBCA Manastiri ★★★★ (KREATIVNI CENTAR VIGVAM https://miloszubac.bandcamp.com ) jeste ciklus pesama snimljenih za televizijsku seriju o manastirima prelepog srpskog šumskog regiona Fruške gore. Svaka epizoda u seriji pripoveda istoriju jednog određenog manastira i uključuje pesmu koju izvodi Zubac. Stihove pesama potpisuje Zubčev otac Pero, proslavljeni pesnik. Neko bi možda očekivao da tema donese jednodimenzionalni, intelektualni, akademski sadržaj, ali naprotiv – u stihovima su sadržana šaputanja legendi, istražuje se narodna vera i opisuju prirodne lepote tog podneblja, što rezultira toplim, dramatičnim i evokativnim podsticanjem slušalačke imaginacije.  Postavljajući muziku za očeve stihove, Zubac se mudro opredelio za raznolikost budući da je svaka pesma primetno drugačija. Nijedna od pesama nije duga a Zubac je koristio repeticiju u pojedinim pesmama kako bi postigao mantričnu ambijentalnost. Ostale pesme imaju keltske ut...

Vidiš da ova deca nisu samo deca i da su tek nalik malenima. Ona su naši odrasli zvezdani žiranti, i pre no što su se pojavili u svetu, na pročelju stvaranja, garantovali su za nas celinom svojih neprolaznih bića da smo zaista zavredili ovo čudo od života koje ne cenimo dovoljno.

Usnio sam da sa ocem prebiram po stvarima iz majčine torbe. Pronalazim majušni molitvenik ljubičastih korica. Može ceo da se smesti u dlan. Slova su sitna. Osećam tugu, težu nego što ikada može da nalegne na mene budnog. Zamišljam je, i dalje unutar istog sna, kako je sa onako velikom dioptrijom u samoći čitala ove molitve. I primetim kako ni u snu ne mogu više da je sretnem. Predaleko je. Ili će biti da mi je upravo sada toliko blizu da je zato više ne vidim. Izlazim iz sna, prebojen, neusklađen s jutrom i uzimam mobilni telefon koji mi sam ponudi Balaševića. Ne bih pošao tim iz detinjstva predobro poznatim, uvek istim putem da se preporučena pesma za koju nisam znao nije zvala Mati.

U JEDNOM VOZU, ČITAJUĆI PISMA IZ BUDUĆNOSTI Desilo se da sam knjigu Tempi Passati, koju mi je njen roditelj Goran Labudović Šarlo poslao s poverenjem i pažnjom, iščitavao u vozu za Zagreb, dakle ne kao putnik u onom imaginarnom vozu koji se pojavljuje u rečima mog oca, utisnutim u pogovor knjizi, nego kao neko ko doista fizički vremeplovi s potrebom da pronađe „sve jatake i pobratimstvom spojenu krv ”, neko kome je ova zbirka poezije bila i saputnik i sagovornik i lirski soundtrack na tom putovanju i natrag. I desilo se da sam u svakom trenutku čitanja imao začudan osećaj, kakav dugo nisam, a pogotovo ne za one književnike koji su još prisutni u telesnoj manifestaciji – da ovde čovek ima posla s Pesnikom. Neću izreći s „velikim pesnikom”, što ne znači da Šarlo to nije. Dovoljno smo dugo u vremenu u kojem se slavoluci dižu bez imalo pokrića, kao što se ljudi ruže opet bez pokrića, kao što se plaća novcem bez pokrića, a sve da bi se naizgled govorilo i naizgled živelo. Jedno velik...